Kako sam potrošio milion eura...(3)
U sledećem životu bih volio da budem Deda Mraz. Ne zbog poklona, nego ima jednu strašnu prednost, a to je da u posjetu ide samo jednom godišnje. Mislim da ću se ugledati na njega bar što se tiče moje šire familije. I to ću se potruditi da budem neki honorarni Djed Mraz koji radi samo prestupnim godinama. Što ću kada smatram da su tako zaslužili. Možda ja griješim ali imam ubjeđenje da sam u pravu i to teško neko može da promijeni. Nemojte da pomislite kako sam neki familijomrzac ali činjenica je jedna, da onog momenta kada sam se našao u problemima, svi su se zavukli u svoje kućice. Potpuno suprotno od onoga što me je moj otac učio. U svakom slučaju mogu odgovorno da tvrdim sada da sam ja njima mnogo više pomogao nego oni meni. Isključujem iz ovoga oca i majku. Mada tati zamjeram što nije bio ratni profiter i lopov kao i sav normalan svijet. Ako ovo ikada bude knjiga u pisanoj formi onda će biti jedina koja neće imati nikakav povez i brojeve stranica jer i neće imati neku preveliku funkciju. Fino pročitate sve pa sami poredate strane kako mislite da treba. Zaključujem da (ne iz moga ličnog iskustva) ludilo ustvari i nije bolest, nego jedno blaženo stanje. Siguran sam da je osoba koja nemože da razdvoji sreću od nesreće, dobro od lošega, i slične stvari, veoma sretna u životu. Zamislite da imate probleme a nemate pojma da oni to ustvari i jesu? Idealno! Zato tvrdim da su to sretni ljudi, jer sreća u životu nije šablonska. Kada netko kaže sretan sam i zadovoljan, to može da znači bezbroj stvari. Moj otac je sretan kada ima da zaroštilja, kada se okuplja familija i kada ima redovnu platu od par stotina eura. Mnogo je srećan. Mozda i više od mene kome ova definicija ima potpuno drugi sadržaj. I sada dolazimo do toga onda sta je za mene sreća? Mislim da to dolazi sa godinama. Sa 16 je to bila jedna mala iz komšiluka i uspjeh u sportu. Sa 20 je to bio dobar auto i dovoljno novca za kafanu i provod. Sa 25 je to bio milionski konto na računu i sve popratne stvari koje idu uz to. Sada, sa 36 to je jedno mirno porodično gnezdo, deca sa kojom neću imati problema, žena mog života i veoma malo hedonizma u vidu recimo dobre tehnike i nekog pristojnog brodića. Postoji još ona težnja ka zaradi novca ali sve više i više gubi na jačini. U svakom slučaju veoma mi je drago da sam negdje u 30-toj shvatio da je novac potpuno bezveze i da ukoliko imaš rešene neke stvari u glavi, novac ceš podrediti životu i od njega napraviti kvalitet bez obzira na veličinu prihoda. U praksi i u skoro 100% slučajeva nije tako. E pa dobrodošli na onu drugu stranu, gdje novac nije važan. Važno je samo da se ne nervirate zbog njega, ništa više. Da, znam da je to nemoguće, ali je verujte mi izvodljivo.Najbolji način ukoliko želite da smršate a da pri tome jedete potpuno normalno i koliko hoćete, nisu nikakve tablete i dijete. Ja kada želim da smršam, jednostavno se trudim da u velikoj nuždi obavezno imam veću masu od onoga što pojedem. U praksi, ako pojedete danas kilogram različitih namirnica, ne unosite ništa u organizam dok masa velike nužde ne bude jednaka kilogramu i bar još 100 grama. Ako imate redovnu stolicu svaki drugi dan onda vam je mršavljenje zagarantovano. Mislim da me nebi pustili da patentiram i zaštitim autorska prava na ovu dijetu. Ima jedan praktičan problem a to je vaganje inputa za dijetu. Način na koji ćete to obavljati ostavljam vama. Primetio sam da je ovaj pasus o dijeti potpuno nelogičan i nije na mestu, ali sam vas na vreme obavestio o takvim stvarima.Dati ću vam još jedan koristan savjet(a nije vezan za način ishrane). Kada mislite da ste uspijeli u životu ili ste na dobrom putu, uradite one stvari koje u priči u tom momentu nikada nebi uradili. Veliki vremenski period, dok je u našem narodu vladala kriza, imao sam dovoljno novca za dobar život. Definicija dobrog života je bila da imam solidan auto, imam djevojku da povedem na ručak i kupim joj poklon koji želim, bar svaku drugu noć provedem u kafani na način na koji sam naučio, u svakom momentu točim više od 1000 dinara goriva... Pored toga, živio sam sam. Nikome nisam polagao račune i niko me nije ništa pitao. Možda su trebali. Iako im ne bi rekao. U tom momentu sam imao svojih modifikovanih 10 Bozijih zapovjesti. A one su glasile ovako:1. Nikada konobaru ne ostavljaj manje od 1000 dinara bakšiša posle noći provedene u kafani,2. poslije 3 popijene ture pola kafane se pita što će da popije,3. na blok od 3 do 5 dobrih narodnih pjesama časti se muzika,4. nikada se ne vozi autobusom,5. ne štedi mobilni,6. u džepu uvek nosi više od dve dobre plate,7. ne živi u zajednici sa tvojim ili ženinim roditeljima,8. pokušaj da zadiviš sve oko tebe9. u poslu za drugoga ulaži 110% posto sebe kako bi to bilo savršeno urađeno, i10. mnogo su ti važniji drugi nego ti sam ili sopstvena familija. Eto, da su ovo 10 zapovijesti, ja bih bio glavni poslovođa u paklu. Ponosno objavljujem da sam uspio prekršiti svih 10 zapovesti koja sam sebi postavio prije nekih 10-tak godina. Sada razmišljam potpuno drugačije, ali mi nije jasno zbog čega su mi trebali svi ovi problemi da to shvatim? Oduvek su me smatrali pametnim i inteligentnim, što zaista nije sporno, ali kada sam trebao razmišljati o sebi i budućnosti moje porodice, sve je padalo u vodu. Na kraju sam ispao mnogo glup. Da u kineskom horoskopu postoji godina ptice Dodo, sigurno bi bio rođen u njoj. Sada kada vratim film, ne mogu da verujem da sam imao toliko šansi da živim "normalno" i da niti jednu nisam iskoristio. Nemojte ovo shvatiti kao predaju, jer sam siguran da sam sposoban da sebi i porodici obezbedim lagodan život, ali sam to vrlo skoro ukapirao. Pa možda je tako i bolje. Ponovo ću i položiti pionirsku zakletvu ako treba."Danas kada postajem pametan, dajem časnu ljudsku reč, da ću marljivo učiti i raditi i biti dobar otac i suprug..."Da vidimo jeli je bilo tako...
1 Komentari |
0 Trekbekovi
