Kako sam potrosio milion eura...

Mozda prvih par redova zvuci nepovezano ali to je zbog toga sto sam morao nacrtati flomasterom veliko slovo B preko citavog ekrana pa nevidim dobro. Zasto? Naravno, kao i vecina stvari u ovoj prici, ovo izgleda smesno i Vama mozda zanimljivo, ali  verujte da imam dobrih razloga da to nije. Znaci da polako krenemo u ovu avanturu koja ce cini mi se potrajati bar jos par stranica posle Vaseg zakljucka da je konacno kraj. U moru strucne literature kako postati uspesan na poslovnom planu i zaraditi milion eura, evo i jednog prirucnika koga treba da se pridrzavaju iskljucivo oni koji vec imaju milion eura i imaju ga nameru utrositi potpuno beskorisno. Nazalost sve licnosti i dogadjaji iz ovog bloga su istiniti. Reklame...

.ilo jednom (nisam zaboravio slovo B, vec sam ga napisao flomasterom preko citavog ekrana) ne tako davno. U gradu Beogradu, jednog septembarskog dana, 28-mog po redu, 1973 godine posle momka po imenu Isus u koga sve vise verujem i kome moram ovim putem da se zahvalim jer je tesko poverovati da on nije upotrebio neke svoje moci kako bi iz svega ovoga izasao ziv, rodio sam se Ja. Ja sam dobio ime Nemanja, od oca Jovana i majke Natase, rodjene Miljkovic, upravljao motornim vozilom marke Golf IV registarskih oznaka BG-288-338... cekaj,cekaj, izvinjavam se, ovo mi je ostalo od nebrojenih prekrsaja i prijava koje sam napravio u saobracaju. Ovi podaci su mi koristili samo u tim prekrsajnim prijavama. Da znate, sigurno sam ja razlog ukoliko se bilo kada povede rasprava da li kaznjavanje nesavesnih vozaca daje neki efekat. Ukoliko ovo bude neki uslov za ulazak u Evropsku Uniju, sto nas i nebi iznenadilo u mnostvu cudnih zahteva, onda cemo u EU uci isto kada i Banglades i Obala Slonovace. Sada imam 35 godina i pisem ovakve stvari koje ljudi obicno rade sa 90 jer ne skupe dovoljno materijala do tada, a i oni sa 30 bi morali imati nenormalno dobro razvijenu mastu da bi kuckali nesto ovakvo. Samo kratko da se zblizimo u ovom druzenju obavestiti cu Vas o par stvari koje su totalno nebitne za ovu pricu. Detinjstvo sam proveo u Beogradu. Naravno kao i svi klinci, prilicno se jasno secam svog prvog bicikla, simpatije, masturbacije(ovo se}anje se prilicno puta ponavljalo u veoma kratkom vremenskom periodu), tuce, razrednog staresine i svih ostalih stvari kojih jedno obicno dete treba da se seca. Rat nisam ni osetio tako da o tome nemogu pisati. Majka me potpuno izolovala od toga iako mi je otac vecinu vremena proveo na ratistu. Odlican potez. Mada sada zalim zbog toga jer bih se mozda jos tada spustio na zemlju i razmisljao realno. Osnovnu skolu povezujem sa par ljudi koje sam pronasao na Facebook-u i ostao sam u kakvom takvom kontaktu sa njima. Meni su oni super jer sam imao dovoljno vremena da upoznam samo one njihove dobre strane. Iz toga sam zakljucio da svako pravo prijateljstvo treba da traje i da se konzumira tacno onoliko dok ne pocnes razmisljati o njemu i pocnes da uvidjas njegove nedostatke. Srednja skola je bila odlicna za druzenje. Srednja masinska skola, poslednja obrazovna destinacija za sve probleme i delikvente. U toj idealnoj atmosferi da se postane totalni promasaj, naivko, premazani ulicarski tip, kriminalac, uspjesan "biznismen" i sve najgore, ja sam nekako uspio postati sve. Citava srednja skola se svodila na to kako cemo nekoga zajebati i ismijati se na tudji racun. Bio je to skup mnogo dobrih momaka spremnih na zajebanciju i pomoc u bilo kojem vidu. Tada bih se zakleo da je nemoguce razdvojiti takvu ekipu. Sada bih se zakleo da je nemoguce ostaviti zajedno bilo kakvu ekipu. Iskreno, bio sam potpuno svestan da sam se izdvajao od njih sto se tice obrazovanja, ali sam se neverovatno dobro uklopio zajedno sa njima. Oni su se mene na neki nacin bojali jer sam "kao" bio pametan i inteligentan, a ja upravo te moje sposobnosti nisam koristio sa i pred njima. Mozda kasnije i njima posvetim deo ove price jer su to stvarno zasluzili sa svojim smislom za humor i skolskim primerom kako da te bas briga za sve u zivotu. Kada bih mogao da menjam nesto u zivotu onda taj period bih ostavio sigurno kakav je bio, bez ijedne jedine promjene.

Sada cu ispricati jedan dogadjaj koji ce kako zakljucujem, kasnije imati veoma vaznu ulogu u svemu ovome i klasifikovati }u ga kao pionira mog razmisljanja o manipulaciji masama uz upotrebu novca, i to njihovog. Ukoliko bi retki od Vas poslije ovih par redova do sada, i ubuduce, pa sve do kraja, mislili kako sam ja pametan i inteligentan, molio bih doticne da se vrate i ponovo procitaju naslov ove price svaki put kada im tako nesto padne na pamet. Ustvari mislim da cu na kraju morati napisati i onu legendarnu da ovo ne pokusavate kod svoje kuce. Ajde konacno na taj dogadjaj. Udavih. Kao i svi srednjoskolci, otisli smo na pocetku cetvrtog razreda na ekskurziju, koju i dan danas mnogo ljudi prepricava. Formula za ovaj hepening je bila: Budale+Novac+Alkohol+Droga+Jos Budala = Totalna Ludnica u trajanju od 7 dana. Dobro, u principu ovakve price nikome nisu interesantne osim akterima jer je svima njihova ekskurzija najbolja. Verujte ova je bila zaista specificna. Da se malo vratimo na mene. 5-ti dan se nalazimo u hotelu u Velikoj Plani, neka nedodjija u koju, ako cemo iskreno i spadamo jer je bilo vrlo rizicno nas povesti negdje gde ima ljudi. Ovakvu ekipu, da sam ja direktor skole, vodio bih na Himalaje, neko krstarenje preko okeana, Sibir i na slicne destinacije gde civilizacija jos nije stigla, jer nije bila stigla ni do nas. Ustvari nije ni bila krenula prema nama. U hotelu smo imali jedan citavi sprat i u dnu tog sprata se nalazio veliki napusteni sank. S obzirom da smo do dolaska ve} potrosili sve pare (moja ekipa) nismo bili u mogucnosti da napravimo neku zurku jer nismo imali ni za hamburger a kamoli za alkohol. U tom momentu, Ja kao intelektualni vodja nase grupe dolazim na ideju da skupimo po 10 maraka od par ljudi i da se ode u nabavku u najblizi diskont udaljen oko 10-tak kilometara od mesta prebivalista. Predpostavljate da su svi bili odusevljeni idejom. Krenuo sam u organizaciju toga i posto su me svi znali i postovali kao pojedinca ali i kao dio "najjace" grupe u skoli, novac potreban za alkohol sam dobio vec u prve dve sobe. Od 10 ljudi svi su odmah i bez razmisljanja dali novac u moje ruke. Umesto da krenem u nabavku, do kraja hodnika sam posetio sve sobe i uradio isto sto i u prve dve. Na kraju sam skupio oko 600 maraka sto je bila nenormalno velika cifra u to vreme. Interesantno je to da mi je vecina ljudi dala svojih poslednjih 10 markica. Neverovatno. Imao sam procenat uspesnosti skoro 100%. Da sam trenirao bilo kakav sport sa takvim procentom poena, sada bi skupljali moje slicice i gledali bi me na "televizor". Tako sam usao u anale svih ekskurzija kao momak koji je zaradio vise na ekskurziji nego sami organizator i koji je vratio vise novca nego sto ga je ponio. Dok su se svi oporavljali od ekskurzije, finansijski i fizicki, nasa je {to se tice alkohola potrajala bar jos mesec dana. Moja dobra strana je sto nisam potrosio novac na sebe, vec sa kompletnim drustvom u kafani. Usput, zurka u hotelu je bila strasna dobra. Imali smo sve sto je potrebno za dobru srednjoskolsku zabavu u to vrijeme. Alkohol, dobru muziku (dvije kasete) i popratne nus pojave kao sto su sex i povracanje, ponekad spojene u jedno.

E kako smo poceli vidim ja da je daleko kraj ovome, jer jos nismo stigli ni do pocetka...

Sacekati cu malo jer je prica u nastavcima po receptu spanskih serija. Ako nema niko da je cita i slusa, neka ostane tajna. Nadam se da nastavak stize ve} sutra...